петак, 25. јануар 2013.

О лепотицама и лепотанима (тај сам)


Да дам допринос овој теми о којој сте бар сто пута чули или читали. Прочитајте и стопрви. 

Инспирација за данашњи блог ми је сећање на недавни боравак Монике Белучи у Србији. Она није лепа, она је прекрасна. Сан милиона мушкараца, а вероватно и милиона жена. Њена естетска лепота надахњује чак и духовно многе љубитеље уметности,  јер на њој се баш види да јој није ништа ускраћено и да јој је све по мери дато. 

Покушавам да нађем неки пандан међу мушким светом, и просто ми не иде. Али да бих задовољио и женске читаоце, нека одаберу било које име из булеварске штампе. Џони Деп, Бред Пит, Леонардо Ди Каприо, Невероватни Влада... кога год. Све су то фаце. Бар тако тврде естрадни новинари и папараци, а потврђују и распродате биоскопске сале. 

Наравно да и око нас у окружењу има оваквих лепотица и лепотана. Можда чак и лепших. Није можда, него има сигурно лепших. Ове горе сам навео само као пример неког опште прихваћеног мерила за естетску лепоту. 

Упознате ви неку такву или таквог. Заљубљивање на први поглед наравно. Шта онда? Да ли се уплашите и одустанете или наваљујете? Да ли је та лепота заправо мач са две оштрице?

Мислим да када се ради о заиста тако великим лепотицама и лепотанима, то може бити проблем у вези. Колико год се трудили да ускладите физичко и духовно, увек ће преовлађивати ово физичко. Људи смо. Бар док смо иоле млади. 

За мене идеал женске лепоте су оне наше слатке мале. Не лепотице, него слаткиши. Не разбијачице са модних писти и са црвених тепиха, него симпатичне комшинице које су апотекарке, продавачице, студентикиње, супленткиње, кројачице... обичан свет. Такве жене су ме окруживале и са таквима сам био. Није да нека глумица, певачица или манекенка, не би пријала мојој сујети, али не знам шта бих са таквима. Да их шетам по граду и држим у излогу.

Могуће да жене гледају то све сасвим различито. Запраов сигуран сам да им лепота и не игра толико битну улогу колико је то мушкарцима важно. Женама је битнија нека сигурност него да паре очи. Што би рекли, стоје с две ноге на земљи. 

Писаћу ја још о овоме. За сада ћу стати.



Нема коментара:

Постави коментар