Много се пише о муслиманима, као о претњи Западу. Наводе се бројке и чини се да су муслимани нашли један много перфиднији и "благословенији" начин да освоје Свет. Не уз помоћ оружија, већ простом репродукцијом. Хришћани се нешто баш и не размножавају, а муслиманима баш иде с тиме.
Али ајде да не причам о муслиманима, како је то уобичајено у штампи, у разговорима, да их називам сектом, терористима, или неким другим унижавајућим изразом, већ да опишем нека своја искуства.
Не знам да ли је уопште могуће уопштавати неки народ или припаднике неке верске заједнице, јер је сваки човек индивидуа сама по себи. Оно што хоћу рећи јесте да сви муслимани које сам упознао лично, а то су углавном били муслимани из Босне и Херцеговине, можда и нису били баш муслимани у строгом смислу те речи, али су сви одреда били добри људи. Љубазни, можда некад и предосадни у том свом снисхођењу, али заиста људи који су деловали као неки седатив. Можда је ствар у начину на који причају, јер из Босне људи, углавном отежу. Дугачке су им реченице и описне. Кад о нечему причају просто можеш да замислиш слику. Опет умеју да буду веома повучени и да буду шкрти у речима, мада та њихова повученост говори и више него речи.
О исламу знам доста тога, као и о хришћанству. Не знам да ли је то нека чудна мешавина, али често људи који су баш много у вери, на начин да су и теолози (исламски или хришћански) или да су практиканти вере, буду заиста неки одбијајући фактор. Оно што сам нашао највише да ме одбија од ислама, јесу заправо неки муслимани који и ако учени Курану и суни, нису научени животу. Тако и многи попови и хришћани. Научени да тумаче реч Јеванђеља, или да буду ревносни у постовима и молтиви, а опет су тако далеко од Бога. Оно најлепше из ислама и хришћанства, показује се на обичном свету, у обичним ситуацијама у свакодневном животу.
Као слику уз овај мали запис, ставио сам неку децу муслимане. Зар се може мрзети или осуђивати неко ко има 5 година. Не може, јер деца немају греха. Тако и одрасли. Можда имају греха, али су у суштини и они деца.
И сав народ је на Свету тако добар и тако исти. Колико се год трудили да неког не волимо, много ће више бити разлога да га волимо.
Нема коментара:
Постави коментар