четвртак, 6. октобар 2011.

Индијанци и каубоји

Биће их очигледно као и увек, али чини ми се да ће резултати овог пописа становништва који је у току, показати да им је број рапидно скочио.


У Србији је увек владала љубав и разумевање ка тим америчким циганиским и сељачким становништвом. Ваљда се ради о идентификацији.
Срби су страдавали ко индијанци.Ми од турака и немаца, а ови нејтив американс од холанђана и енглеза. Кад се гледа и са те стране, чини се гледано из данашње перспективе да Србија нема веће непријатеље од холанђана, а енглези су традиционални непријатељи, мада никад баш директни.
Опет када помислим на каубоје, могу да уденем било ког шумадинца или јужњака, под оне њихове Стетсоне и шешире, да му наместим чизмице каубојке, све са мамузама, и понашали би се ко и њихове колеге с ону страну оцеана.

Неки срби су ето препознали ту сличност и сада се изјашњавају као каубоји или индијанци.

Питам се опет да ли би неком индијанцу или каубоју (оригиналном) пало на памет да буде србин. Вероватно да, јер увек онај други лепше изгледа.
----------------------
Али добро, све је то игра каубоја и индијанаца како је то некада кроз диван баршунаст глас и полупијане очи, певао стари швалераш Дин Мартин.

Да се осврнем мало на дешавања у Бегишу. Парада није одржана. И то је добро.

-----------------------
На личном плану.. Џамила ме је ошишала. Данас дебели Жарко и Борис баксуз само што се нису побили. Баш је била тензија у ваздуху и осетио сам еуфорију, то јест тај андералин (што би рекли ови српски каубоји и индијанци) али после сам се охалдио. У принципу се сводило на..
-Држите ме да га не убијем!!!
- Немој Борисе да си ми се обратио више у животу! Завршили смо заувек!

И уопште било је пуно те мачо драматургије... Можда је боље да су Жарко и Борис педери. Пофајтали би се можда неким шамарчићима и после би се појеб.... и опет би причали. Овако питање је када ће да се помире, ако се помире. Мушка реч је баш тешка.