Да наставим у сличном тону као у претходном блогу. Размишљање о оном свету и о тео-бајкама и пророчанствима.
Данас бих изнео нека размишљања, свакако не и коначне судове, о такозваном Армагедону, то јест Судњем дану.
Чврсто верујем у такав догађај, али он за мене није апокалиптична визија разореног света, у којем харају болести, беда, смрт.
Та битка која ће се водити између небеских Сила и демона на челу са својим господарем, мислим да неће бити видљива нашем људском оку. Наравно уколико та битка буде била за нашег смртног живота. Склон сам томе да верујем да ће битка бити видљива само духовно чистим и свесним људима, као и људима са неким поремећајима на жалост, који им омогућавају да буду изван винкле и виде оно што је другима немогуће.
Знаци те битке ће бити видљиви и осталим људима, тако што ће се многе промене дешавати. Неки људи који су у власти непомјаника, чиниће све да наштете људима, и то ће бити можда преко неких грозних ратова, али исто тако виљиви знак победе Небеских Сила, биће сређивање односа међу људима и напредак у сваком могућем смислу. Престаће борбе, напредоваће медицина и екологија. Људи се неће разводити и свима ће бити јасно да је на Земљи Бог.
У разговору са једним другаром, који је склон као и ја неком протестантском и својевољном православном размишљању, он ми је рекао да је слична размишљања имао и Његош. Касније сам покушао на интернету да нађем нешто о Његошевим размишљањима о Судњем дану, али нисам успео, тако да не знам да ли је то тачно. Могуће да јесте, јер је Његош дефинитивно био владика ван сваке уобичајене форме.
Како било да било, Господ ће доћи.
Нема коментара:
Постави коментар