четвртак, 17. јануар 2013.

Манијакалне мисли



Заиста би ми било тешко када бих сазнао да остали људи немају фикс идеје, перверзне мисли и лудило у глави. Али како сам одавно апсолвирао да су сви људи исти, сумњам да постоји уздржање.

Мени често неке погане мисли трују психу. На тај начин и тело, јер ватра у телу од таквих мисли настане. Одмах осетим како се жуч излива, тело грчи, а лице мршти. То буду увек неке толико апстрактне мисли које су врло тешко оствариве у животу, али су могуће. Своде се на однос са блиским или мање блиским особама.

Мени помаже помисао на Бога и то одмах такве мисли отера или их заустави. Мислим и да није страшно што човек вероватно цео живот ће се борити са тиме. Јер када не би тога било, бојим се да би се много погордили а на тај начин и завршили свој духовни пут. Неки и заувек.

Чини ми се да такве мисли најчешће долазе управо у тренуцима доколице или нерада.  Нису залуд велики духовници, своје тело упрезали радом.

Нема коментара:

Постави коментар