Размислите колико сте омиљени у друштву. Да ли вас људи сматрају цицијом и ситничарем.
То што пишете тако смореним средством које може да траје колико и живот, говори да сте особа склона штедљивости. Да немате увек уз себе и резач? Можда користите уместо резача перорез.
У љубави обично скинете само оно што је неопходно, таман посла ципеле и чарапе. Страшно.
Ако негде у фијоци кријете мастиљаву оловку, ви сте случај за психијатрију. Тежак болесник.
ВИ КОРИСТИТЕ НАЈЧЕШЋЕ НАЛИВ-ПЕРО
Да ли је то налив перо са патроном или које се натапа мастилом? Ви сте традиционалиста. Вероватно сте конзервативац по политичкој линији а када је секс у питању, искључиво мисионарка долази у обзир. Педантни сте и волите да све буде на свом месту.
Слободно некад промените позу, то јест средство за писање.
ВИ КОРИСТИТЕ ХЕМИЈСКУ ОЛОВКУ
Човек који живи у складу са својим временом. Плаћате рачуне онолико колико можете, мада обично касните. На оне који користе оловку или наливперо гледате као на болеснике.
Нетолерантни сте и помало садо-мазо тип.
ВИ КОРИСТИТЕ ТАСТАТУРУ (оловку само кад се потписујете на рачуну).
Ви сте краљеви, људи новог доба, особе које ће водити ову нацију у 21. столећу.
У сексу сте маштовити и партнери никад нису равнодушни када сте ви у питању.
Људи вас обично хвале или вам завиде. Галантни сте и увек омиљени у друштву. .
Баш се закувало са овим Дином и његовим концертима у Београду.
Те рекао је ово, рекао оно, а сад нам узима паре.
А ево шта сам ја причао...
са стидом изјављујем да сам на сва уста вређао муслимане, хрвате, шиптаре, словенце... Трајало је то у периоду од 1991 до 2000-те године са кратким освртом и на пар година касније, када се ради о шиптарима. Кајем се заиста због тога и и хвала Богу што су такве мисли биле производ рата и ђавоље кухиње.
Рат се завршио и ја сам одлучио да само сам себи могу да будем непријатељ,а нико други мени.
За оне које би раније сматрао непријатељима, сада кажем да су смарачи и разлог за то видим у неслагању карактера а не у томе да ли су они лоши, бољи, црнци, муслимани, полтрони, боранија...
Дино...
Заиста је била срећа расти на музици сарајевског попа и београдског рока. Са једне стране Чорба и ЕКВ, са друге свит мелодиз фром Валентино, Мерилин, Блу Оркестра....
Прва мувања уз "црно испод ноката" и напијања уз "месечина ко дукат жут". Сада су ми то смешне и тупаве песмице али тада опростићете ми нисам знао за блуз и ђез.
Магла, ладно, заиста нигде за изаћи и никаквих планова. Зар има нешто боље него да пискарам своја умовања и импресије, експресије и сексуалне фантазије? Вероватно да има, али ето дошло ми да вас опет мало насмејем и дам веру у вас саме...
Не одај се брате пићу,
него читај Лепог Сићу.
Дакле да кренемо са умовањима... тема, тема... вртим сада главом по соби и тражим иснпирацију... жена.. Зашто ми је жена пала на памет док сам гледао у сијалицу не знам. Ваљда нешто у смислу жена је светлост и топлота.
Дакле жена...
Жена је лепа (а заиста свака јесте, мада их је 90 посто ископлексираних које мисле да нису), жена је секси (нису све, али ако носи грудњак величине 2 - 6, и има косу, нема разлога да се не сматра секси), жена је вампир...(добро то је већ метафизички, али често пута оно чега је свака жена свесна). Жена је ... Сабрина.
Идемо друга тема... кад сам стигао до Сабрине, ту се све завршава. Наравно и почиње.
Шољице за кафу... е то је супер тема
Давно беше када сам пио тај напитак звани кахва. Чим је то било у време док су сви пили из тих шољица (не шоља), можете мислити колико томе има. Касније сам додуше покушавао неке скокове са нескафом, капућином и оним 3 у 1 кесицама, али није то то. Просто кафа није мој напитак.
Гледао сам у Турској, и ако пију много више чај, кафу и даље пију из тих шољица какве смо некада и ми користили. Лепо је то. Цео тај ритуал око кафе. Има ту неке предигре.
Не знам ни сам шта пропуштам.... (на жалост кафа ми заиста смета здравствено), али када женче сада зове да дођем у кухињу, не зове ме на кафу него ме одмах заскаче. Простачки заиста. Са кафом је то већ....еротика.
Трећа тема.... џакузи (Ђакузи) или како се већ каже..
Не немам ја џакузи, али има комшија, а шта има комшија као да имам и ја.
Зашто ли је само престао да ме зове???
Е тај џакузи је страшна ствар, али у пуном смислу речи "страшан". Није ми јасно како се људи могу опустити у тим кадама. Ја сам сав напет и кад почне оно да кључа мени све нешто незгодно. Оно јесте фино као масажа, али није ми опуштајуће.
Друга је ствар са тушем. Туш је изум века када се тиче купатила.
Да се позабавим још једним видом уметности.. вајарство.
Јесте то уметност, признајем, треба имати знање у прстима и у глави, па из неке стенчине направити клесани лик или неку приказу.
Бићу опет искрен и рећи да ми се то вајарство најмање допада и најмање се занимам њиме од свих врсти уметности.
Шта је то? Неке 3Де слике шатро? Па где то може да се примени и да се у томе ужива, сем на гробљима и у парковима. Кога опет ти вајари обликују? Неке друге уметнике (али никад вајаре), неке политичаре, неке лабудове...а ово што у последње време се трсе са ликовима популарних америчких и других "чких" уметника, као што су рецимо Боб Марли, Џони Деп... па то је смешно и ружно. ТО не личи ни на шта а најмање на скулптуру.
Ако гледамо опет она врхунска дела као што је радио Микеле, онај његов Давид рецимо... па то је порнићарење на високом нивоу. А голе тете којих исто има по парковима, које обично држе неки крџаг из кога извире вода (као нека фонтана)? О чему причамо? То може да се свиди чини ми се само неким сексуално фрустрираним особама које могуће да имају чак и према таквим творевинама неке болесне мисли.
Боље да купе оне гумене лутке. И оне су 3Де, нису мислим ни скупе, а и могу да то раде у својим кућама.
Е шалим се ја људи наравно. Него мало да попљујем по нечему што баш и не волим. Класика.
Један од јачих ликова у Београду је вајар. Онај диша у Зоо-у. Вучко. Само није луд да се бави вајањем, боље му је као директору. Па макар и Зоо-а.
Скулптура Бреда и Анђелине у једном америчком граду... Да ли да очекујемо неку сличну креацију код нас у Србији? Дача и Наца (а да они више нису заједно)... хм... ко би могао... Дајте предлоге за наше врле вајаре--- да не раде само по гробљима
Драги моји, драге моје, ево након месец дана блог паузе, на захтев својих верних читатеља (Тања волим те) враћам се никад јачи.
Ајде да овај поновни почетак блогисања почнем са мени неким драгим темама. Да се не смарам нешто посебно сада око теологије и паратеологије, него да видимо ми шта је оно што нам је заједничко и што углавном сви волимо. Храна, забава, секс и уметност. Нема неког редоследа по важности, некад преовлађује једно некад друго, али су ово увек неке опуштеније и слађе теме које никоме нису стране и не прави се разлика у полу, религији или националности.
Пошто сам ја задовољио свој основни нагон за храном (управо сам измислио неку пастирску палачинку... У тесто од палачинке сам умотао мало сушене овчетине и белог сира...ммммм, њам њам), управо скувао свој омиљени туркишен тии, да мало ову лојчину потпомогне у варењу, да се бацим на друге нагоне... забаву, уметност, а о сексу ћете гледати у мојим новим филмовима ..
У забаву спада ово блогисање, а да би забава била употпуњена да кренем да пишем о том нагону ка уметности, и неким другим хранама, које не задовољавају вегетативни систем за одржањем, него задовољавају неке друге системе у нaма који су исто толико битни ако не и битнији, као ови физички.
Филм... Могуће да од свих уметности (да их покушам из главе да побројим....књижевност, сликарство, вајарство, филм, стрип, музика, ....е сад баш не пада ми више ништа на памет...), значи филм ме мислим највише привлачи и највише волим да се бавим њиме.. Разлог је јасан.. Покретне слике су исувише сугестивније од осталих видова уметности, и заробљавају нас тиме да им поклањамо пуну пажњу, јер се нон стоп смењују те слике, радња, ликови.
Значи сада пишем о филму у овом блогићу.
Жанрови филма... (из главе опет, кримићи - акције, трилери, авантуре, научна фантастика, вестерни, историјски - биографски...) е ту сам вас чекао.
Када причамо о историјским и биографским филмовима, наша је српска кинематографија више него сиромашна. На прсте једне руке могу да набројим историјске филмове од којих су можда у последњих 40 година само 2 вредна помена. "Мрш на Дрину" и "Св.Геогије...". Партизанске филмове не сматрам релевантним јер се тај рат још увек води, па с тиме и приказани догађаји нису у жанру историје.
Вредан покушај је и на брзака склепан приказ Косовског боја у истоименом филму, мада је више статистичка грешка, и ако има неких лепих сцена на које ваља обратити пажњу.
И то је то. Нема више ништа... Да ли?
Да ли српска историја почиње Косовским бојем а завршава на Дрини? Да ли је то домет домаће кинематографије и њене маштовитости? Хвала Богу да није.
На једној тотално непрофитабилној и углавној сморној ТВ постаји, која се зове ЈУ Филмакс, док сам мењао канале, налетим на филм Вјекослава Афрића из 50 и неке године. ХОЈА! ЛЕРО!
Тако се зове филм, а приказује живот старих Словена. Чуо сам за нека предивна словенска имена која ћу касније набројати, видех прелепе костиме (Словени су изгледа личили на индијанце-црвенокошце), дивне дијалоге.. Све у свему још под утиском тога, за мене најбољи историјски филм са ових простора, баш зато што говори о изгледа "забрањеној" српској историји. И не само српској, него и хрватској, и чијој све не.
Ево имена која сам чуо у филму. Вољенка, Кохан...сада скидам са мегааплоуда филм да га погледам целог, па ћу допунити именима касније... Али зар није прелепо име Кохан и Вољенка... поготово Вољенка.
