О стрејтерима (исправнима) и оним неисправнима

Иде ова педерска парада, па реко да проговорим мало и о њима,и о нама.

Ко смо заправо ми стрејтери ("исправни")?

Да ли бити стрејтер значи бити нормалан и шта значе уопште те сексуалне навике у свакоденвном животу?

Кажу жене које се друже са педерима, да нема бољих "другарица и пријатељица" од педера. Да педеру могу  да кажу што не могу ниједној женској другарици. Опет те исте жене с презиром гледају на лезбејке.

Мушкарци опет са симпатијама гледају на лезбејке, док педере презиру.

Кад се ради о лезбејкама, увек постоји могућност да се "исправе" а што да се онда не нађеш случајно ту. Можда им баш ти затребаш да би се увериле како су биле у заблуди.

Увек је било тих прича о "њима". Није било то никад табу, али је било на подсмех и зезање. Мушкарци су знали докле се сме зезати на ту тему или глуматати. Ударити некад некоме прстенац, ударити по јајима. Али ту је тачка.

Жене су се још више зезале. Мазиле по грудима, ударале по дупетима, љубиле у уста. Али ништа их од тога није чинило лезбејкама. То је било зезање. 

Увек је постојао неки страх од "њих" јер чак и сама понуда на секс од неког "њиховог" била је гадна и асоцирала на нешто нежељено.

Мало у шали а мало у збиљи један од савета када је момак кретао у војску био је "Немој да се сагињеш када си на туширању!!!"

Сами педери и лезбејке воде један велики рат. И то не са стрејтерима већ сами са собом. Није лако бити у њиховој кожи. Шта их је навело на то да буту то што јесу, вероватно је тајна и њима. Могући одговори су разочарење у претходним везама, декаденција, доминантне родитељске фигуре у детињству које су ускраћивале или претерано давале љубав. Све то може бити разлог. Ако осећају нелагодност због себе самих да ли је то због моралних скрупула или због заиста неприродног чина који примењују.

Да ли им окретати леђа?

Ни леђа а још мање буљу.

Добро. Значи, да резимирамо.. Свако у своје јато и да се не мешамо, то је изгледа најбоље. Не може шут са рогатим, као ни педер са исправним мушкарцем, или лезбејка са исправном женом.

На пружену педерску руку, пружити своју стрејт руку, и стегнути је онако јако, да педер види са киме има посла.

Никад их не нападати физички, али се слободно зезати на њихов рачун.

Да ли они могу да се зезају на наш...не верујем.

Ма шта оће ти попови?

Причам са Сабрином. Поменусмо и попове у разговору.
Не оно у фазону како су смарачи и отимачи, него више изанализирасмо из неког фројдовско-психоаналитичког угла, заснованог на личним искуствима.

Ма ко су ти попови?

Били су некада на подсмех у време Друга Тите, па су им онда порасла крила и ево их сада...

Не видим их.. Мора да су им крила много порасла па су одлетели у неке висине нама недокучиве, и моле се за нас што смо још доле.

Е ту је проблематика. Они и ми. Постоји разлика, а не би смела да постоји.

Некако размишљам да је попу заиста тешко бити схваћен ван те своје поповске братије, али исто је тако тешко да он схвати неког човека из народа.

Ако постоји то неразумевање, како неко себе може звати попом. Једино по службеној дужности, али не и по духовној вертикали?

И није уопште то неки проблем. Па тако је било вазда. Увек је клер представљао једну од класа у свим друштвима и религијама. И то једну од виших класа.

Једино је битно чини ми се да се ми поставимо на прави начин. За њих (попове) већ није до нас. Они морају сами са својим духовима да се изборе.

Просто ставити их на право место. Нит на пиједестале, нит под ноге. Него равне себи. И ако неки почне да се бацака и да се прави већи од тебе, повући га за браду да се мало спусти. Чисто да би били на истом а не да би га понижавали.

Није ни њима лако, али је ипак лакше.

Под појмом "поп" који сам користио у поруци подразумевам у овом случају: православне јереје (презвитере), римокатоличке свећенике, кардинале и наравно папу, затим будистичке ламе, индуске брамане, муслиманске хоџе.....

Чувајте се лоших књига

Мучим се скоро два месеца са најгором књигом на свету.
Много сам очекивао од ње, јер се сећам толико лепих прича о њој, толико препорука, толико година на топ-листама...

Питам се да ли су сви ти који су хвалили књигу, уопште и узели да је прочитају, или се то само абер од уста до уста преносио. А од абера, нема боље рекламе.

Књига је "Целестинско пророчанство".

Остало ми је још око 70 страна, од укупно 270.

Проклет сам тиме да морам да прочитам сваку књигу до последње стране, ма колико била лоша.. Просто хоће деда да види да ли ће на крају порнића да се двоје венчају.

У овој књизи је толико плитке духовности и типичан њу ејџ концепт. Чудим се што сам лаковерно пришао овом штиву. Шта се може и очекивати од аутора који се зове Џејмс Редфилд. Приучени и приглупи Амер, филмског имена, може да напише добар трилер, евентуално неки психолошки приручник или хорор, али духовну литературу - НЕ.

Сад за викенд мора дефинитивно да се савлада и ових 70 страна, па да пређем на нешто проверено.

Сећате се Пелаге? (ЖРУ)

Знате онај лик што је током 20-тог века, свака виђенија српска кућа имала његов "Народни учитељ"? Васо Пелагић.

Бивши архимандрит бањалучки, који се одрекао службе и нападао цркву. Који је радио на просвећивању српског народа и који је у сваком случају био једна од најзначајнијих фигура српске историје у 19. веку. Протериван са дворова и од турака. Затваран у луднице и у затворе. Бунтовник без разлога пре него што је тај појам и измишљен.

Лик о којем би требало и те како проучити и изучити...

елем Пелага је у аманет оставио онако неке своје утопистичке социјалистичке идеје о уређењу друштва и породице, оставио је много лекарских савета и биљних препарата. Николи и мени је оставио у аманет један хумористички цитат о онанији који смо радо цитирали, али свакако да Пелагино име са разлогом носе неке школе и установе. Ликчина на квадрат.

---------------

Помињем сада Пелагу, зато што је он баш доста нападао цркву (а био је раније архимандрит) да би стално нагонио на просвећивање народа и на изградњу школа, болница и других потребитијих зграда него што су то храмови.

Е ту је квака... Србија. Век 21.

Велелепни храмови ничу било као резултат народног труда и воље, било као баштине богатих ктитора из земље и расејања.

Породилиште Београд... Цуре цеви на све стране, протрчи понеки мишић, вичу на оне породиље...ЖАСУ тебра, ко да си у Алан Форду.

У школама опао малтер а сале за физичко су неупотребљиве. Деца раде фискултуру у мемљивим просторијама које као да су из 19. века.

Покварени апарати и скенери на онколошком, нема пара да се поправе... Чекају донације ако буде. Заказивања за снимања одлажу се за 6 месеци, а да ли ће бити и тада...? Само у Бога да се болесник узда.

И шта да кажем након тога?

Да ли је Пелага био у праву, без обзира што га је црква чини се и избацила из редова верних (ово морам да проверим). Ми причамо о теологији, а просјак поред нас умире.

Ми причамо о лепом сајту, а кућа нам је пуна паучине и пацова.

Ми причамо о Исусу, а не причамо са комшијом.

Море... не би био лош један Пелага сада да се појави. Чисто да мало размрда ствари.

Монахиње, побегуље (ЖРУ)

Гледао сам неки снимак о овим бившим православним монахињама што су избегле у тај Нови Стјеник, и видим нека недођија где направише ту кућу коју зову манастир. Заинтересовах се и нађох да је то у неким Кучајским планинама око Деспотовца. Да је немогуће доћи другачије него коњем, магаретом или пешака. Нисмо сви богатуни па да имамо теренце, је ли.

И уопште нешто почех да витлам по глави. Монахиње су чини ми се угланвом по неким бестрагијама. Типа, - где се сестро налази твој манастир?

- Код Мутисоваца.

- А где су ти ти Мутисовци?

- Па код Висуље!

Скоро се у Врањанској побише оне Макрина и Параскева. Опет неки манастир у забити, где вукови те дочекују а медведи прате.

И извукох још прича о неким "женским" манастирима, за које уопште нисам чуо а камоли за места где се ти манастири налазе.

Чини ми се да су монаси некако више "уз пут". Да њихови манастири су више у свету. Ваљда по мушкој природи воле да виде шта има у свету па да чују неки абер. А жене су опет по својој природи тихе и ћутљиве. Стидне и на оговарање имуне.

Тако беше???

Ко не воли Нолета, не воли ни Исуса (ЖРУ)

Читам неке хомосексуалце, како пишу по новинама и форумима, како без обзира на спрски понос и националне интересе, не могу да бодре и подржавају Новака Ђоковића, већ су њихове симпатије на страни било малог човека Федерера, било гузољупца Надала.

Покушавам да то сварим у својој глави и да оправдам. Јер забога па ни ја готово никад не навијам за Партизан када игра у Европи, већ ми је милије да победе њихови противници (сем уколико се не ради о хрчцима, новомуслиманима или шипцима). Исто као што ми је сасвим у реду да Гробари више воле да Цигани пукну када играју са странцима.

Али чекај мало. Да се не заваравамо. Ни Звезда ни Партизан нису Србија, и ако јесу српски. То су ипак клубови. У њима пола тима чине странци. Не само то. Уколико би рецимо репрезентацију Србије сачињавао комплетан тим Партизана са пар играча из других клубова, наравно да бих тада навијао за те играче, невезано што су они из Партизана. Јер тада представљају мој народ и моју земљу. А када играју у клубу представљају своје симпатизере и себе саме.

Да се вратим на ове хомосексуалце што не воле Нолета.. Тобоже причају да је то због начина како Ноле игра. Да он није технички добар и шта знам шта све, у чему су наводно бољи Федерер и Надал. Ја се заиста у тенис не разумем и чак га и не гледам, сем помало снимак и евентуално финиш меча. Па да је Ноле највећи преварант и да на фору узима све те титуле, и да побеђује, па бодрио бих га и надао се да ће и даље да фолира и богати се. Зато што је први, и преко њега је и Србија прва.

Певала се некада једна дечија националистичка песмица...

"Ко то каже, ко то лаже

да Србија нема море.

Има море, има море,

преко Црне Горе."

(сада тешко да би неко и запевао ту ствар)

Сад бих углазбио на исту музику следеће речи...

"Ко то каже, ко то лаже

да Србија није првак света?

Јесте првак, јесте првак

јер има  Нолета."

Да резимирам... логички.

Ко је Србин и из Србије, а не навија за Нолета, значи да није родољуб и патриота. (Логично, зар не?)

Ако неко није родољуб и патриота, а православне је вере, значи да је против Исуса. (Чисто логички!)

Ако је неко против Исуса, значи да је отпадник од вере. (Па да.)

Ако је против вере, значи да му је све дозвољено. (Логика)

Ако му је све дозвољено значи да може да буде и хомосексуалац-педер.

Зато и кажем, да ко не бодри Нолета јесте хомосексуалац. Докажите да није, ако мислите да сам поставио погрешно ове тезе. Хмммм. 

Рече ми жена с друге стране пулта (ЖРУ)

Прођох Босном кроз градове...не. Хтедох рећи нешто друго. Прођох тржним центром "Ушће" по спратовима и радњама. Задржах се на 4 места која су примерена православном мушкарцу да се у њима задржава.. Прво је продавница женског рубља, друго је продавница са техничком робом, треће је књижара и четврто...погађате, оделење са брзом храном.

Љубичасти и црвени комплетић који сам видео у  lingerie оделењу су више него "çok güzel" што би рекла братија са Босфора.

Техничким оделењем сам само прошпартао чисто да запишам ко кер своју територију, нешто што ме је нешто занимало да видим.

Књижара је супер, али су само бестселери углавном изложени. Нађох и пар скромних православних књижица и то на оделењу у књижари где пише "филозофија". Одмах поред "популарне психологије" која обухвата много више рафова него ова са "филозофијом". Нашао сам пар заиста добрих књига које бих волео да поседујем у својој библиотеци, али оставих да сачека Сајам Књига када ће те књиге надам се бити бар упола јефтиније. Записах само наслове и издаваче, да после не лутам по Сајму.

Коначно се дочепах и дела тржног центра где су ресторани са брзом храном. Од 7-8 ресторана (Мек, Кентаки, Бавари...) ја нађох да ми се ништа не свиђа. Све је то нека тра-ла-ла х рана која није равна сендвичу из жениног фрижидера.

Како сам пролазио поред витрина са храном, свака би ми жена с друге стране пулта рекла (и то без осмеха) уморним и хиљаду пута поновљеним речима:

-"Изволите".

-"Ништа за сада. Гледам шта имате."

Оставила би ме да напасам очи тим јутрошњим специјалитетима који су се до вечерас бар 5 пута охладили, и исто толико пута подгрејали. Заправо свидело ми се доста ствари, али то су салате, а мало ми је смор да узимам салату а да не узмем неко конкретно јело.

Дођох кући и покајах се што ништа нисам узео. Фрижидер је празан.

Добро. Има пар пива.

О чварцима, кавурми и лепим женама које неко зове и дамама (ЖРУ)

Ево прошло је већ сигурно 48 сати како сам на дијети, што је чини ми се теже него хришћански пост, јер нема много везе са Господом, па нема ни помоћи у трпљењу.

У глави ми се ређају све неке дибидус посластице, које су специфичне за наше поднебље, а које иначе врло ретко једем. Можда једном у години. Кавурме, шваргле, крвавице, цревца на жару, чварци (добро то можда и чешће од овог што сам навео, поједем), сланина...

Прочитао сам неки чланак да те ствари и нису толико страшне као што се прича и да у принципу ако је унос умерен, могу да користе, јер је наше тело чудан неки производ и прихвата све, и све му и користи (ако је одмерено и контролисано).

Хвала Богу па сам ја некако нахерен на стандардну стару сељачку храну и волим да једем више попаре, качамаке, разне ђувече и кукурузе, него што волим печења, роштиље и друге мирисно - месне комбинације.

Али ето сад ми се мотају стално та цревца свињска на жару... Како то смрди, али како је то "укусно".

Баш бих волео неку даму у црвеном блузону и белим ципелама на штиклу, све са бисерном огрлицом и Луј Витон ташницом, да видим како наручује у елитом ресторану порцију цревца на жару и за салату неку лучену паприку. Па женио бих је и поред сопствене жене. Само се питам да ли би стари пријатељи долазили опет у госте, јер би ми кућа очигледно често мирисала на цревца.

Дијета, сујета и сексуалне фантазије (ЖРУ)

Од јуче сам на дијети. Смањио сам унос пива и не једем слаткише.

Мислим да ће бити резултата. Ако ништа, ту су увек оне таблетице што скидају 5 кила за 10 дана. Таман ми толико и треба да скинем.

Кад сам већ код тих сујетних ствари, као што је изглед, некако ми се чини да хришћани данас више изгледају као Нерон него ко они Свеци са фресака и икона. Созерцавајмо (шта год то значило).

Нећу о сексуалним фантазијама, него сам их само ставио у назив поруке, да би изгледало лепше.

Хоће - неће (ЖРУ)

Читам вести да је данас 10-та годишњица напада на Америку, када су отети они авиони са путницима, па се забили у неке зграде.

Најављује та терористичка екипа да ће данас направити опет неки белај. Сморише брате за медаљу. Сад ћу да будем цео дан у трипу да проверавам мало, мало, да ли има неких вести трагичних из Америке. Могу мислити колико су тек Амери сморени, којима се ради о глави. И овако су изгубљени ко мува без главе, још кад их неко смори попут терориста. Зачи нема слања деце напољу да се играју, нема излазака, него ћути, седи кући и смрди.

И уопште та терористичка гамад упропашћава живот не само Америма, него целом свету. Какве п......не. Могу да се трсе тамо из неких подрума, да се позивају на Алаха и жртвују неке идиоте, али не могу да буду паметни и да буду људи. Ако мисле да исправљају неправде по свету тако што ће се играти жмурке, неће им никад то успети за руком. Може бити да су Амери монструми, али и од монструма има већег монструма, а то је терориста.

------------

Ђоле синоћ победио оног хладног и ружног швајцарца, који не уме да се насмеје. Пуцали овде неки са прозора. Жали Боже тих револвераша, што не умеју да се радују ако не пуцају.

Једна мала плава (ЖРУ)

Плавушица из цркве. Дуго је не виђам.

Шта ли је са њом? Можда се удала па отишла из краја, или је можда баталила цркву?

--------------

Видео сам јуче попа у апотеци. Зарибао и он. Мора да је одврнуо до даске климу у својој новој Алфи. Ех Господе, опрости што причам што се не прича и видим што не треба гледати.

-------------

Оговарам са једним братом ове ЖРУ-овце (црквењаке са интернета). Ова има ванбрачно дете, овај је био у лудари, овај лежао у затвору, она се дрогирала, лечио се од алкохола, она је истерала мајку из куће.. Па мислим како је лепо што имам тако врлинску браћу и сестре са интернета који могу да се за мене грешног моле.

Д Бигининг

Првих неколико блогова су копије оних које сам водио на блог страници Поуке.орг.

Решио сам да их пребацим на овај лични блог, јер ми се не свиђа баш концепција каква је тамо направљена, а и да се не меша живина са гмизавцима. Не иде. Пошто углавном се тамо објављују теолошки или неки други копирани материјали, моја размишљања и особености нису у складу са тиме.

Иначе, ја сам Лепи Сића, певач севдалинки и глумац београдски. Писац у покушају, и бивши (ко је рекао бивши?) менађер.