Данас сам са Жељком и Бамбијем ишао у локални центар за разоноду, и ударали смо по билијару а касније и по стоном тенису.
Веома ми је пријало и могу рећи да бих радо поновио такав излазак.
Прво смо се бацили на билијар. Ту игру нисам практиковао четири године. Последњи пут је то било у хотелу где сам био на одмору. Пре тога опет ко зна када. За обично рекреативно чукање у кугле са оним дугачким штапом то може и бити довољно, јер не сматрам билијар неком великом мудрошћу. Мало концентрације и вештине која се стиче праксом, и рупе се за час напуне са куглама. И ако се приказује у оквиру спортских емисија, билијар никако не могу сматрати спортом, већ пријатном разонодом и забавом. Да бар пустиш неку грашку зноја, па да му и признам спортску димензију, овако не. Као и шах, пикадо и сличне вештине.
У билијару сам био најлошији. Од три партије које сам играо, све три сам изгуибо, али сам у последњој био врло близу победе и видео се мој напредак. Кад бих сутра играо поново, вероватно бих успео и да победим.
Кад смо прешли након билијара на стони тенис ту је било много занимљивије. Прво зато што је то заиста спорт. Врло брзо смо били ознојени. Динамика играња је велика, и партије се брже завршавају него на билијару, што омогућава у оквиру плаћеног термина више одиграних мечева. Ту сам успео и да побеђујем, што ми је пријало. Атмосфера је била како и доличи пријатељима. Спортска, ривалска, али уједно и опуштена.
Након нашег спортског поподнева, прошетали смо градом и уживали у погледу на реку. Изгледа да ме је тек сада стигао умор. Да завршим овај блог, па одох да лалам.
Нема коментара:
Постави коментар