Размишљам о својим љубавима и о оном свету на којем ћемо сви једном бити. Неко тамо, неко вамо, али овде више не. Филмови нам пружају лажну и романтичну слику чак и тог света, бар што се тиче љубави између мушкарца и жене. Знате ону слику, како двоје дивних људи који су се волели и били срећни на Земљи, настављају и тамо да се воле и да буду заједно. Само што нису више телесни, него етерични.
Променио сам више партнерки и волео сам више пута у свом животу, као и све моје љубави уосталом. Нити сам им ја био једини, нити су само мене волеле. И ниједна ми није била потаман, и не верујем да ће иједна и бити. Увек нешто не одговара, али то је тако нормално. Савршена жена или мушкарац би били занимљиви можда првих пар месеци, после би били обичне играчке.
Како онда на Небу да буде добро са њима? Нити ће нека од њих бити искључиво моја тамо (ако Бог нас насели у те крајеве) нити ће владати такви односи. Једина љубав коју ћемо једни према другима пројављивати јесте она која ће бити кроз љубав према Богу. Тада ћемо схватити колико је ова наша љубав на земљи, ма колико се ми клели у њу, писали о њој песме и романе, заправо несавршена и тек трачак оне истинске љубави.
Покушавам да замислим уопште односе на оном свету и никако ми другачије не може изгледати него као башта пуна цвећа које расте измешано. Можда је болно сада размишљати на тај начин, сада када смо везани за своје најмилије. Како је могуће помислити да моја деца, жена, моји родитељи, моја родбина и сви моји најмилији тада неће бити ништа друго него цвеће које ће расти заједно у башти са осталим дивним цветовима. Опет и тако "раздвојени" и помешани са осталима, ми ћемо се волети више него што сада можемо и да замислимо. Зато што ћемо тада кроз Бога пројављивати ту своју љубав.
Сада смо ми сви ма колико се међусобно волели, исувише велики индивидуалци и свако је на своју кривину насађен. Везују нас доста неке телесне страсти или физичке потребе, о каквима је бесмислено и размишљати на ономе свету.
Како год да било, ово моје размишљање је само покушај да уопште и кажем коју реч о томе, а не да дам неку конкретну констатацију. Како могу ишта и знати о томе, сем само размишљати о томе. Битно је само да се не везујем за те мисли и да ми оне не буду водиља. Како год да буде, све је Божије.
Нема коментара:
Постави коментар