Март је почео.
Имам извесна очекивања. Овај месец ће можда бити и судбоносан за мене. У сваком погледу. Мислим да је март месец баш као створен за велике промене.
Зима престаје и са природом и човек се буди и пуни батерије. Могуће да пролеће од нас прави неке чудне живуљке које престају да размишљају реално и само се сударамо са неким невидљивим зидовима у том периоду. Што би рекли "ко мува без главе". Да ли је то све последица неких хемијских промена у организму или можда је ствар чак и метафизичка, то не знам. Знам да много волим тај осећај и да ми је понекад жао што не траје дуже, већ обично само пар дана, док се организам не привикне на темепратурну и климатску промену.
Јао патике... Моћи ћу да из зимских цокула уђем у најудобнију обућу која је могла да се направи. Ако Бог да, частићу себе са неким Адидаскама. Нисам ту марку патика, носио још од основне школе. Можда купим њих или Пуму. То су синоним за патике, јер других (сем домаћих марке Борово) и није раније било. Најке, Рибок, то је се куповало у Грчкој на летовању. Ја сам носио и марку Тајгер, али нисам сигуран да та фирма још постоји.
Кинези су нас убили са својом понудом. Све је куди камо јефтиније, али није то тај квалитет. Увек фали нешто. Да се не заваравам и ово што наводно није кинеско се прави у Кини, али ваљда надгледају западњаци, па је квалитет на нивоу Запада.
Ето тако ја са овим блогом о очекивањима, патикама и кинезима, уђох у месец март. Па срећно нам било свима.
Нема коментара:
Постави коментар