Одлучио сам да идем на тај Сајам јер нисам никад био. Кад боље размислим само је радозналост била мотив. Шта сам могао друго да очекујем осим гомиле брошура и насмејаних лица која ми нуде Коста Дел Сол, Љорет Дел Мар, Халкидики, Ставрос или Тасос. Евентуално Париз, Дубаи, Лондон, Њујорк... како се нико не потруди да понуди Хелсинки, Рејкјавик, и друге локације које нису толико познате нашим туристима. Које упознају у принципу само политичари и естрадне звезде, који путују, и наши на привременом раду.
Отприлике у првој хали у коју се улази, понуда је и била таква. Наравно и Турска. Да не заборавим. Турска је ипак са Грчком најзаступљенија у понудама. Мене то социјално, јер не могу другачије да га назовем, летовање, ма колико било ексклузивно и скупо, није никад превише занимало. Наравно да сам летовао и на тај начин, али лично увек бих мењао лежање на плажама, за неко пешачење по планинини, увек бих мењао шетње поред мора, за неки спелеолошки излет, увек бих мењао пливање у претрпаном мору, за неко сплаварење. Далеко да сам ја неки адреналински лудак. Прилично сам умерен, јер никада не бих стављао свој живот на коцку, па ишао по неким афричким џунглама и пустињама. По мрачним улицама Њујорка.
Волим градске средине. Мени је лепше да обиђем и да будем у било ком граду (континенталном), који је велики, него да будем и на најпривлачнијем морском одмаралишту. Морска места су ми добра за туризам таман 2-3 дана. После ми је досадно страшно.
Но да наставим са Сајмом. Друга хала је била шарена. Било је сличних туристичких понуда као и у првој. Турска, Грчка, Шпанија, бла, бла, бла. Међутим овде је био и Сајам вина и била су представљена вероватно сва наша приватна виногорја. Мене то уопште не занима, и само сам прошао не задржавајући се претерано.
На горњем нивоу су изложени хотелско-ресторатерски програми. Опрема за кухиње, разне мешалице, сладоледџинице, кухињски рафови за хотеле и сл. Било је занимљиво видети, чисто као информација шта све може да се нађе у кухињи или ресторану, а што и није на оку гостима, већ се налази тамо негде.
Трећа и највећа хала је подељена у два дела. Највећи кружни део је опет био препун понуда за углавном морске дестинације, с тим што је овде било и неке ексклузивности. Како у облику и дизајну штандова, тако и у понуђачима. Било је словенаца, хрвата...што је мени егзотично таман као да је дошао и неки понуђач то јест агенција из Гане.
Оно због чега ми се заиста исплатило тих 300 динара колико је коштала карта за Сајам, био је најмањи део на сајму. Један споредни део те највеће хале, где су били представљани градови из Србије, и њихова туристичка понуда. Ту је било највеселије и за мене наједукативније. Суботица, Земун, Чачак, Сурчин, Ада, Зрењанин, Пожаревац.... ма да не набрајам, мислим да нема значајнијег града из Србије који се није преставио. Многи су имали импровизоване кафанице са живом музиком аутентичном за предео из којег долазе. Аутентични шумадијски свирци, тамбураши, етно певачи. Највише сам ту узео проспеката и брошура, јер то ми је и најреалније и најбоље да посетим. О томе сам већ причао раније у једном блог запису.
Волим Србију и волећу је још више, само да је мало боље упознам.
Нема коментара:
Постави коментар