Устао сам пре око пола сата. Урадио сам пар вежби, згибове и склекове, и сад док се наканим на трбушњаке, да седнем мало и испросипам јутарњих мисли.
Јутро је феноменалан део дана. Људи који га преспавају заиста много губе. Није ствар ни у томе да се легне рано, да би се рано устало. Сасвим је по мени, довољно лећи и у поноћ, можда чак и мало касније, да би човек био довољно одморан и устао у неком термину од шест па до седам сати, када то јутро бива и најлепше.
Поред лепоте неке естетске у бојама, које сунце просипа у тим сатима, и у телу се дешава нека свежина, која не јењава без обзира на јутарње зевање, још увек присутну поспаност и збуњеност. И чистина мисли је присутна. Вероватно опуштени ноћним сновима, и испражњени на тај начин емотивно, спремни смо да у себе упијамо нове емоције и збивања. Како смо ујутро "најпразнији" та усипања нових импресија, остављају на нас и већи утисак и брже се пунимо.
Никако ми не иду у главу, оне приче о обавезној јутарњој цигари и кафи. Или само кафи, већ да ли је неко пушач или не. Мислим да је најбоље ако човек већ има времена, првих сат времена ништа не узимати. Нек тело полако припреми своје магацине и за тај отпад који нам је неопходан. Стимулансе из хране, пића и њихове деривате.
Пошто сам рекао углавном шта сам имао, да одрадим ја те трбушњаке, па да припремим и неку клопицу, па хајд на посао.
Наравно музикица са радија је већ присутна. Онако полу-гласно.
Нема коментара:
Постави коментар