Пролете овај месец, као да га није ни било. Фебруар не само да је најкраћи него је, бар мени био и најдинамичнији. Јурио сам и завршавао приватне послове везане за лагарије које су ме окруживале. Слава Богу па се то приводи крају.
Срео сам данас драгу познаницу, која ми никад није била толико блиска да би била пријатељица, али је била увек тако драга и љубазна, на известан начин симпатично љубопитљива, да бих је радије сретао него многе који су ми пријатељи и који причају само о себи, а мене критикују.
Не треба мени тапшање по рамену а ни савети. Не треба ни да ме неко гази, али оно што од пријатељства тражим, то је само да тај неко буде ту.
Иначе шта бих издвојио за овај месец као интересантно и битно. Папа најавио да одлази и свака част папо. Провалио да је боље да иде у достојанствену пензију, него да својим старачким болестима, успорава ионако тром брод Католичке Цркве.
Издвојио бих, јер ми је у скором памћењу, доделу Оскара. Не бих коментарисао награђене јер је све то ствар укуса. Само да напоменем да је најбољи филм "Арго".
Изгрицкао сам семенке и сад ћу вероватно да читам или одгледам неку серију са хард диска.
Осећам се лепо са повременим изливима беса. Попијем воду и буде добро.
Нема коментара:
Постави коментар