Нешто сам се олењио у писању на блогу.
Није да немам шта да кажем, нити пролази испирка да нема времена. Што рече једна моја, с којом се договарам месецима да се видим: "гвожђе се кује док је вруће". Кад смо се чули задњи пут одмах је пао договор, и није остало на оном "чућемо се", па се после опет не чујемо ко зна колико. Него одмах прави договор. Ако је данас, нек је данас. Сутра - сутра. Без обзира на све обавезе, увек се може пронаћи бар сат времена за неко виђење, макар и у ходу.
Тако сам и ја сео сада да пишем, и ако сам намеравао и раније ових дана. Чим ти падне мисао на памет, одмах то уради и немој одлагати, јер вероватно нећеш ништа касније учинити.
Отворио сам страницу за уписивање блога и... о чему да пишем... како сам написао и помислио то, одмах мисли долазе. Битно је само сести и усредсредити се на оно шта радиш.
Интересантно да не могу да пишем и да слушам музику. Чак и када пишем неке обичне реплике на фејсу. Сувише ми музика одвраћа пажњу. Писање је моја пасија и због тога је то тако, верујем. Музику наравно да волим да слушам док радим све друго, и тада ме не омета, већ ми прија. Да.. смета ми музика и док читам. Морам да будем потпуно усредсређен на оно што читам. Значи читање, писање, музика никс.
Ушао сам у процес (морам то назвати процесом) читања неке епске фантастике, и могу рећи да ми веома прија. Нисам баш неки љубитељ тог жанра, али ово просот нисам могао да пропустим. Игра престола. Прочитао сам први роман и прешао одмах на други, а има их седам у низу. Поред тога свака књига је око шесто до седамсто страница, па ви видите која је то посвећеност.
За сад толико. Сад ме заиста чекају обавезе, али ми је и ова пауза у писању блога баш пријала. Читао то неко, или не.
Нема коментара:
Постави коментар