Опет једна лакша, непретенциозна, нефилозофска тема, о којој ћу ја наравно филозофирати.
Бацио сам у рерну три комада пастрмке, да се почастимо мало више за празник, и да испробам неке нове варијанте спремања.
Ех какву би ја правио храну и на које све начине, али недостаје ми простора. Наравно да може да се каже да добром кувару доста је и једна даска за сечење и нож, али нити сам ја добар кувар, нити желим да се присиљавам на нешто за шта нема потребе.
Пастрмка ми и није баш омиљена риба, али шта ћеш кад се нашла у замрзивачу. Ваља то трошити и правити места за нешто конкретније. Те речне рибе су за мене идеалне за неке куварске акробације, као што су рибље чорбе, неки рибљи паприкаши и слично, а за пржење и печење нема боље од морске рибе.
Ови наши кувари и домаћице, замаскирају све те недостатке у укусу речне рибе, тако што је нафилују са сто зачина, па је максимално уваљају у брашно, и шта добијемо на крају? Нити добијемо рибу са својим правим укусом, нити неку хранљиву намирницу. Ако тако правимо рибу, боље нам је онда јести сваки дан месо и помфрит. Мање су штетни.
У реду су зачини, али риба просто мора да буде "гола". Никакво брашно. Ни у сну. Само уље и зачини.
Туга је и са тим продавницама које наводе да су био-шпајици, здрава храна и слично. Уђеш у било коју, а оно пола намирница бомбоне и колачи, чоколадице, а од здраве хране евентуално имају класичне грицкалице, од којих су половина "лоше" грицкалице. Лоше у смислу да су на бази разног теста прженог у врелом уљу. Сад што је то тесто од хељде, ражи или овса, нема никакве везе. Кад се оно испржи у уљу на високој температури, оно је лоше ако не и лошије и од оних најмаснијих чварака.
И после се храни здраво. Прво мораш да научиш сам све што треба, јер трговци неће да те уче. Они ће само да ти увале производ без да размишљају да ли су ти продали цигаре, алкохол или ризи бизи.
Ето остаје нам само да се прекрстимо пре свега што поједемо. Не знам шта нас друго може спасити од зла у храни. И животу.
Нема коментара:
Постави коментар