Након једног дужег периода, опет се дружим са књигом. Једно пар месеци сам имао неку паузу у читању, бар што се тиче штампаних издања. Прочитао бих ту и тамо нешто, али мислим да ниједну књигу нисам од почетка до краја. Мислим да је интернет доста утицао на то, јер прилично времена проведем читајући, али са екрана. Штампа је ипак штампа. И што се тиче посвећивања и ужитка у оном што се прочита.
Ову књигу, чије корице краси слика коју сам поставио, чекала је доста дуго. Имам је већ више од годину дана, али сам је ставио "да ћути" и скупља прашину и чекао прави момент. Мислим да једна субота, довољно хладана и досадна за неку другу активност, попут ове данашње, није могла бити бољи замајац за почетак.
Имам на хард диску и спремљене све снимљене епизоде серије која је рађена по овом роману, али се након првих сто страна, бојим да је уопште и гледам. Бојим се да ћу се много разочарати, без обзира што сви хвале серију. Књига је просто мелем.
Нисам неки велики љубитељ епике и фантазије. Наравно да сам прочитао све од Толкина, али сам сматрао да је то, то. Да ту треба стати. Ипак гласна реклама, која је више била одјек читалаца, него издавача, натерала ме је да сагнем главу и купим и ову књигу, у којој сада уживам.
Ако могу да поредим са Толкином, више ми се ово свиђа, јер је "људскије". Јунаци су некако природнији и човечнији од Толкинових вилењака, патуљака и вештаца. Наравно да Толкин остаје краљ у својој земљи, али исто тако и Џорџ Мартин заузима једно краљевство, које ничим не угрожава оно Толкиново, и чини ми се да му може бити само савезник а не и непријатељ.
Нема коментара:
Постави коментар