понедељак, 31. децембар 2012.

19.30 часова. Дочек или шта већ.

Још мало па ће и та фамозна Нова Година, којој само деца имају разлога да се радују. Без икаквих брига и проблема, шта купити, шта спремити. Једино размишљање је да буду послушни (колико им нарав и васпитање омогућавају) и да се играју. Онда да у поноћ испод јелке пронађу оно што су рекли родитељима да би највише волели да добију, и после срећни заспе, узбуђени због нечега што је такло срца целог света. Сви су били узбуђени, па ето и они малени, су дали својим смехом и вриском допринос том дочеку Нове Године.

Ја нисам малени, него сам старени, па је тај дочек помало и оцена моје исфрустрираности и гордељивости.
Једна од редовних тема на послу или међу пријатељима, последњих десетак дана је обавезно "Где ћеш на дочек?". Већина заиста дочекује и прославља ту Нову Годину. Ја сам само слезао раменима, или одмахивао главом, што је било можда и речитије него да сам ишта причао.

Онај ко ми је најдражи није поред мене, а без те особе нисам у фазону ни да се нешто посебно спремам или радујем. Али да не навлачим облаке. Ипак ћу отићи до другара у згради, да погледамо неки филм или шта се већ даје на ТВ. После ћу се вратити кући и спремити помало неки русвај који ми је по столу. А можда и нећу. Ставићу коју гирланду и лампионе на прозор, одврнути неку музику за своју душу, сачекати поноћ и можда прочитати део неке књиге. Док ми се не приспава.

Проблеме са храном немам, јер нисам ништа нарочито ни спремао. Појео сам неки парадајиз чорбуљак, те ме је то затворило и за пијење и за једење.

Како год, ја вам свима који читате ова моја наклапања, желим заиста свако добро. Најпре здравље, љубав, и доброту. Остало ће доћи само.

Мушкарцима нека жеље и честитке испоручи ова тета


а женицама, могу и ја.

Срећна вам Нова Година 2013. 
Ко је националиста православне оријентације од мојих читалаца, нек ову жељу и честитку прочита поново за 14 дана. 

Нема коментара:

Постави коментар