Берн

Ево још мало па ће и прича о Швајцарској бити готова...

Те путописне репортаже могу бити мач са две оштрице. Занимљиве а опет у једној тачки сморне, што може убити целу причу. Ако се инистира на самом опису градова, пејзажа, то убија. Ако се убаце неки лични или туђи доживљаји, то већ помаже. Коментар виђеног, и томе слично. Надам се да вас ја нисам убио са овим својим причама из Швице.

Берн. То је главни град и име је добио по међеду. Неки лик, војвода, барон, шта ли је већ био, који је био главни бос у том крају, негде у Средњем Веку, одлучио је да оснује град. Одлучио је да име граду да по животињи коју прву види, а како је био ловац, мало је шансе било да ће се град звати свиња, крава, коњ, овца. Могао је то да буде евентуално Вук, Међед, Јелен и тако то дивље звериње из шуме. Овом се граду посрећило да то буде Међед, а не рецимо јазавац или твор.

Град је максимално ко из бајке. Дуж улица у граду постоје неки сводови, тако да ко год шета, па чак био и највећи пљусак, не мора да покисне, јер га штите ти сводови. Није уопште велики град и кад га гледаш са стране, ко неки музеј је. Подсећа на Калиш у Београду. Тврђава која је опкољена водом (реком) која служи истовремено као његова одбрана.

улица у Берну (испод ових сводова се може шетати и они су дуж целе улице)

У граду је највећа катедрала у Швајцарској, и неки закон им каже да ниједна зграда не сме бити у земљи већа од те катедрале. Не ложим се нешто на те римокатоличке цркве, све су ми као гробље. Тотално дарк фазон, али док сам шетао по овој цркви, нисам се толико мрачио. Било ми је ако не пријатно, оно подношљиво.

класична смарачка зграда Парламента

Кад сам огладнио клопао сам код неког кинеза који има приколицу на пијаци, купушчиће пржене и са неким сосом преливене. Веома занимљиво. Баш чула да уживају, мада у принципу када бих јео без тих сосова, купус ко купус.

Испред улаза у град, направљен је неки мини зоолошки врт, где је смештено неколико међеда, који су маскоте града.

Делови града се налазе и ван тог условно речено ограђеног дела, и налазе се с друге стране реке. Мост који сам прелазио да бих стигао тамо је не толико импресиван, колико необичан. Свидео ми се.

Размишљам, ето швајцарци су за свој главни град одабрали нити највећи, нити најстарији, нити најбогатији или најзначајнији град. И шта им фали. Да смо ми рецимо узели некада да уместо Београда главни град буде Пећ, Митровица, Приштина... Ниш, Сомбор, Суботица, Крушевац. Сигуран сам да би нам много боље било. Нема то везе са Београдом и београђанима, него са тим да се живот може сасвим лепо живети и ван Београда. То држава мора да пружи грађанима, јер дефинитивно не долазе људи у Београд тек тако.