Гледао сам неки снимак о овим бившим православним монахињама што су
избегле у тај Нови Стјеник, и видим нека недођија где направише ту кућу
коју зову манастир. Заинтересовах се и нађох да је то у неким Кучајским
планинама око Деспотовца. Да је немогуће доћи другачије него коњем,
магаретом или пешака. Нисмо сви богатуни па да имамо теренце, је ли.
И уопште нешто почех да витлам по глави. Монахиње су чини ми се угланвом
по неким бестрагијама. Типа, - где се сестро налази твој манастир?
- Код Мутисоваца.
- А где су ти ти Мутисовци?
- Па код Висуље!
Скоро се у Врањанској побише оне Макрина и Параскева. Опет неки манастир у забити, где вукови те дочекују а медведи прате.
И извукох још прича о неким "женским" манастирима, за које уопште нисам чуо а камоли за места где се ти манастири налазе.
Чини ми се да су монаси некако више "уз пут". Да њихови манастири су
више у свету. Ваљда по мушкој природи воле да виде шта има у свету па да
чују неки абер. А жене су опет по својој природи тихе и ћутљиве. Стидне
и на оговарање имуне.
Тако беше???
Нема коментара:
Постави коментар