Ово је колико се сећам по причи, "оригинална" фреска, по којој су рађени сви каснији прикази Христовог васкрсења. Снимљено у музеју (бившем манастиру) Хора, у данашњем Истанбулу.
Синоћ сам био на првој Васкршњој литургији. Беше напорно и лепо. Генерално, не само за овај празник Васкрсења него уопште, чини ми се да смо ми верници исувише озбиљни. Да са нашим плачним лицима и строгим погледима, чак ни на овај празник, не примамо ту љубав на којој је овај Свет и створен. Да нам је важнија нека форма и прописи од дечијег срца. А ми смо та деца, ма колико се правили да смо озбиљни и велики.
Гледао сам јуче снимке из Јерусалима са дочека Светог Огња. Тамо је као на утакмици. Лупају православни арапи у таламбасе, деру се, јашу једни на другима...али људи моји, како сам желео жарко да будем на месту неког од тих арапа. Да видите тај занос и ту срећу. Хахахах могу мислити све оне благочестиве вернике који су се нашли ту, а да нису православни арапи, како их је то могло изненадити.
Био је један "добошар" у парохијској где идем. Бата је мало фијук, и имао је трип да усред литургије почне да добује прстима по неком комаду лима (метална кутија где се оставља кинта за цркву). И пичи он једно пар минута, док неком не прекипи па га опомене, што баш и нису биле лепе сцене :) .
Да им улете ова браћа из Јерусалима са својим навијачким форама, не верујем да би смели да их спречавају, већ би вероватно сами окренули леђа и запалили из храма.
Наравно, сваки народ има неку своју посебност, и не треба сада мешати нашу смерну верност са арапском навијачком, или афричком "племенском", али просто некада ми је толико потребно насмејаних и веселих лица да видим у цркви а не ко да сам на спроводу. Макар само на Васкрсење, ако не на друге празнике. :(
Христос Васкрсе!!!
Нема коментара:
Постави коментар