субота, 7. април 2012.

Ех та риба...

Да ли вам се десило да се пробудите кад му време није, значи негде око 4, пола 5, да су вам уста суха као барут, а да вам тело очајнички вапи за водом. Да је осећај жеђи толико јак, да никакве мантре ни молитве не помажу.
Лупате се о главу, окрећете по кревету...не. Морате нешто попити или ћете излудети.

Вероватно се то десило неком након неке пијанке, евентуално лети на великим врућинама због дехидрације и слично.

Сића се пробудио са тим ужасним, готово надљудским болом. Чежњив за чашом добре хладне воде. Ма попио бих и ону устајалу барску воду. Разлог Силетовој жеђи није била ни пијанка ни врелина ноћи, него риба која му је пливала по стомаку. А како риба, макар била и она што је у кухињи спремљена, тражи воду, тако се и ова моја бунила. Она је хтела да се окупа у води, а не ја.



Наравоученије: Никада немојте јести рибу пресољену после 9 сати увече. У принципу немојте ништа да једете после 9, али поготово слану храну.

Нема коментара:

Постави коментар