четвртак, 29. март 2012.

Шарлиз и Воја :(

Чак и у сновима ја сам прилично уравнотежена особа. Камоли на јави. Додуше пустио сам нешто косијану у последње време и слушам нешто више озбиљну музику, али у принципу то су само фрагменти лудила којег свака ингениозна особа (а то сам ја???) има.

Један од тих фрагмената лудила десио ми се и синоћке. Сан који би могао да се посматра и као кошмар и као нирвана. Зависи како ко гледа. За мене је само смешно, па ћу га с тога и поделити са вама.
Стојим у аутобусу. Градском. Гужва онако, средње жалосна, ништа нарочито. Ја сам се окачио за оне рукохвате. Возило стаје на станици на којој се налази као неки терминал са којег иду видео вести. Нешто слично великим електронским билбордима на Тајмс Скверу и на Трафалгару. Спикер објављује да ће ускоро уследити пресуда Воји Шешељу. Аутобус не креће, сви желе да чују шта ће се објавити.



Саму пресуду нисам чуо, али сам доживео велике изливе незадовољства од стране путника. Сви се буне. Предњачи једна жена којој сам био окренут леђима и која је седела на оним седиштима што су окренута једно другом. Збуним се када видим да је то Шарлиз Терон. Она нешто сочно декламује о правди и како је Хашки Суд злочиначки...

Ту сам се негде и пробудио...

Донео сам закључке да је наравоученије овог сна једно од следећег:



1. Да ли ми је сан поручио да ће се открити да је Шарлиз нека потајна радикалка, која ће као позната личност да се појави на суђењу као изненадни сведок сарадник.?

2. Да ли ми је сан поручио да ће Воја да пукне са казном?

3. Да ли ми је сан поручио да сам трсао ко дулек и да би требало под хитно на ГО (годишњи одмор)?

Шта је прави одговор... Бојим се да је ово прво.

Нема коментара:

Постави коментар