Као и већина "ориђинале" Београџана и ја волим неке локализме и посебности свога града. Од исквареног и жаргонског говора, па до одлазака на нека само нама знана места која носе дух града. Опет има ствари које не могу да се избегну а које су толико иритирајуће а специјалитет су Београџана.
То су ранчеви на ђачким леђима у препуном аутобусу који се не скидају. Затим ту су бахати црногорци дилери око разних школа и факултета, и још много тога. Заправо реално гледајући, више је ствари које ми сметају у Београду него које волим. То ништа наравно не умањује моју љубав ка овим људима и самоме граду.
Један од разлога зашто се Београд посељачио, јесте пораз џибера и доминација сељачина.
Да би разумели шта је џибер а шта сељачина, потребно је мало да завиримо у прошлост. Не тако давну.
Београд пре балканских ратова 90-тих. Ниједна продавница није радила 24 часа, било је много мање аутомобила а много више аутобуса. Није било компјутера. Ишло се на утакмице и није се плашило да ли ће се добити батине. Ишло се у биоскопе. Журке су биле бар једном у 2 недеље а некад и више пута. Нека добра музика се слушала. Прилично жанровски различита.
Једино што је штрчало од људи који су тада обитавали и расли била је једна чудна еволутивна грешка по имену ЏИБЕР. Џибер је била особа (углавном мушка, женски тип би се обично називао ВРАНА) која је лагала преко мере (БАРОНИСАЛА), качила се са слабијима од себе, која није прочитала више од Микијевог Забавника а сво слободно време проводила гледајући ТВ. Особа која је била принуђена да буде поред џибера није била у опасности. Није јој било баш пријатно али нека већа опасност није постојала, јер џибер није носио вирус у себи. Обољевао би само он од џиберизма, а не би га и преносио.
Дођоше чудне 90'те и још чудније 10'те новога века. Појавише се у сваком крају драгстори и супер маркети. Сви су у својим домовима имали и кућне биоскопе и пар ТВ-а. Број аутомобила је порастао, а број аутобуса се смањио. Загосподари народна музика а остале нестадоше ко да их куга однесе. Књиге почеше да купују и они који никад нису, а што је још горе почеше и да их пишу они који никад нису ни Микијев Забавник читали. Сви имају компјутере, а стадионе су замениле кладионице. Смањио се и број црногорских дилера. Ваљда су са распадом државе отишли мало код 'Рвата, а и Руси су им се одомаћили, па имају кога да ваћаре.
Највећи пораз у свим тим променама је доживео класичан београдски џибер. Та тако глупа али у суштина простодушна и симпатична ендемска врста велеграда. Џибер је доживео мутацију и деградирао се у сељачину, а од сељачизма су оболевали и они који нису од џиберизма. Епидемија сељачизма се није ограничавала само на једну скупину или део града, државе. Она је погађала све друштвене слојеве и све верске, полне и националне диверзитете.
Куриозитет је да су оболели постали већина и да су завладали градом и државом.
Веома лако се сада препознају они који су још увек здрави. Такви се веома брзо елиминишу. Да вас не би провалили да сте још увек здрави, примените трик мимикрије и посебно у великим друштвима понашајте се као оболела особа.
Ово су неки облици мимикрије који ће свакако оболеле убедити да сте и ви један од њих.
- У јавном превозу подригујте, подижите ноге на клупу и по могућству причајте преко мобилног телефона веома гласно.
- На улици се често хватајте за међуножје (ако сте мушко) и подижите сисе и мажите се стиком испод пазуха (ако сте женско).
- У ресторану седите потпуно раскречени (за мушке) или лакирајте нокте на ногама и рукама (за жене).
- Кад изађете из теретане на првог на кога налетите а да је слабији од вас, ви се очешите раменом.
- Испуштајте гасове и слушајте доминантну музику на послу.
Ово су само неки савети, који су уверен сам вам сигуран начин да опстанете. Још мало и крећемо у контраофанзиву, а дотле... конспирација бре.
Нема коментара:
Постави коментар