слика - неопагански ритуали у Русији
Листајући неке поруке по православним форумима (залудна баба нема паметнија посла... :( ) приметио сам да је став гласовитих православаца углавном негативан према старој вери. Према словенској митологији конкретно. Перун, Сварог, Видбог, Велес, и та екипица.
Чини се да су чак панични!!!
Изјаве попут: "Да је ваљало не би нестало!" и "Пагани!!!" показује да религиозна свест човека није много напредовала од времена ћика Торквемаде и његових пајтоса.
Просто као да православни кршћанин не може имати неки научни (антрополошки) приступ тематици старе вере, него у свему па и у безазленој митолошкој фантастици види непријатеља.
Сетим се увек и браће православне са југа. Грците. Шта би била грчка култура и грчки народ да нема и данас лепих прича и археолошких ископина из времена Хеленског процвата. Ништа те бајке о Тезеју, Зевсу, Хери, Ахилу... не штете данашњим православним Грцима. Тешко да би се било ко од њих одрекао те своје митологије и фантазије, која је обогатила светску културну баштину.
Управо тако треба приступити и старој словенској вери. Не као некој новој - старој паганској религији која треба да оцрни нашег Господа и Спаситеља, већ као фантастичним причама које говоре о људима и њиховом односу према непознатом. Ионако ми сви носимо то наслеђе, били тога свесни или не. Да ли се заправо бојимо себе и тога да нисмо довољно јаки да не посустанемо у вери, због фантастичних прича?
Опет је апсурд очигледан, јер заиста пуно православних верника обожава буквално Толкинову митологију. Фрода, Арагорна, Моргота, Гандалфа... и осталу шквадру из Господара Прстенова. Ништа то није мања митологији и фантазија од оне словенске.
Мислим да би сазнањем о старој вери и о односу наших предака према том фантастичном пантеону богова, могли доста тога да научимо и да нам то буде на корист.
Све што је старо труне, али из остатака те трулежи рађа се нови живот, који неизоставно у себи носи и мрве оног из чега је никао. Ако већ ниче тај живот тако, зашто ми те делове покушавамо да отресемо са себе?
Не кажем ја, и Христос и Перун.
Не кажем ни Перун.
Кажем Христос.
Свако ко другачије закључи нека му је просто.
Нема коментара:
Постави коментар