Скоро сам извадио картицу за он лајн куповину. Уплатио неки симболичан износ и бацио се на претрагу за стварчицама које ми вероватно не требају, али ето што да их немам када могу.
Пронашао сам неке кинеске он-лајн продавце и наручио неке мале техничке апарате. Чудио сам се како је све то јефтино и сазнавао заправо праву вредност неке робе, коју домаћи трговци исто набављају у Кини, али зато продају овде по швајцарским тарифама.
Наравно да је мој похлепни мозак одмах сложио неку своју калкулацију, како ћу и ја да тргујем, али онда ме шамар реалности вратио на право место.
Волео бих да та електронска трговина заживи у Србији. И због бржег и квалитетнијег рада и плаћања разних доприноса и дотација држави, као и до лагодније набавке. Верујем да је такво време врло близу, јер генерације које сада стасавају да буду очеви и домаћини, су углавном компјутерски описмењени, тако да не постоји отпор какав имају наши родитељи.
Нема коментара:
Постави коментар