субота, 19. новембар 2011.

И Дино да нађе места

Баш се закувало са овим Дином и његовим концертима у Београду.
Те рекао је ово, рекао оно, а сад нам узима паре.
А ево шта сам ја причао...
са стидом изјављујем да сам на сва уста вређао муслимане, хрвате, шиптаре, словенце... Трајало је то у периоду од 1991 до 2000-те године са кратким освртом и на пар година касније, када се ради о шиптарима. Кајем се заиста због тога и и хвала Богу што су такве мисли биле производ рата и ђавоље кухиње.
Рат се завршио и ја сам одлучио да само сам себи могу да будем непријатељ,а нико други мени.
За оне које би раније сматрао непријатељима, сада кажем да су смарачи и разлог за то видим у неслагању карактера а не у томе да ли су они лоши, бољи, црнци, муслимани, полтрони, боранија...



Дино...
Заиста је била срећа расти на музици сарајевског попа и београдског рока. Са једне стране Чорба и ЕКВ, са друге свит мелодиз фром Валентино, Мерилин, Блу Оркестра....
Прва мувања уз "црно испод ноката" и напијања уз "месечина ко дукат жут". Сада су ми то смешне и тупаве песмице али тада опростићете ми нисам знао за блуз и ђез.

Дино брате
како да те схвате.
Кад у њима мржња тиња
ти си за њих само свиња.
А они су очеви
крути као кочеви,
што нам памет свима сишу,
и по мозгу мржњу пишу.
Дино брате само им поручи
ко се мрзи тај се не научи.
Алах, Кришна, Исус ил Маниту,
нису разлог да вадимо киту.

Нема коментара:

Постави коментар