недеља, 6. новембар 2011.

Вајарство је умјетност?

Да се позабавим још једним видом уметности.. вајарство.
Јесте то уметност, признајем, треба имати знање у прстима и у глави, па из неке стенчине направити клесани лик или неку приказу.
Бићу опет искрен и рећи да ми се то вајарство најмање допада и најмање се занимам њиме од свих врсти уметности.
Шта је то? Неке 3Де слике шатро? Па где то може да се примени и да се у томе ужива, сем на гробљима и у парковима. Кога опет ти вајари обликују? Неке друге уметнике (али никад вајаре), неке политичаре, неке лабудове...а ово што у последње време се трсе са ликовима популарних америчких и других "чких" уметника, као што су рецимо Боб Марли, Џони Деп... па то је смешно и ружно. ТО не личи ни на шта а најмање на скулптуру.




Ако гледамо опет она врхунска дела као што је радио Микеле, онај његов Давид рецимо... па то је порнићарење на високом нивоу. А голе тете којих исто има по парковима, које обично држе неки крџаг из кога извире вода (као нека фонтана)? О чему причамо? То може да се свиди чини ми се само неким сексуално фрустрираним особама које могуће да имају чак и према таквим творевинама неке болесне мисли.
Боље да купе оне гумене лутке. И оне су 3Де, нису мислим ни скупе, а и могу да то раде у својим  кућама.

Е шалим се ја људи наравно. Него мало да попљујем по нечему што баш и не волим. Класика.

Један од јачих ликова у Београду је вајар. Онај диша у Зоо-у. Вучко. Само није луд да се бави вајањем, боље му је као директору. Па макар и Зоо-а.


 Скулптура Бреда и Анђелине у једном америчком граду... Да ли да очекујемо неку сличну креацију код нас у Србији? Дача и Наца (а да они више нису заједно)... хм... ко би могао... Дајте предлоге за наше врле вајаре--- да не раде само по гробљима


Нема коментара:

Постави коментар