понедељак, 12. новембар 2012.

Пушење


Мислим свака част. Имам доста другара пушача, али брате дође ми некад до грла. Не излазим не знам колико често у град на неко пићенце, буде то једном у недељу, две..како кад. Зими свакако ређе. Готово увек ми излазак поквари смрад цигарета.

Има мајке ми да се ложим на Хитлера и ако је био зликовац, само зато што је се хранио здраво и презирао је пушење. То што је због њега страдало десетине милиона људи, пуј пике не важи, битно да је чова био вегетаријанац и непушач.

Оно што најмање хоћу јесте да будем класичан надрндани непушач. Увек имам избор. Седети са пушачима у кафани или не седети. Ја бирам да седим. Али бирам и да гунђам. То је прилично мала цена у односу на ону коју плаћамо ми непушачи.

Нема коментара:

Постави коментар