Из града у село

Каже мени моја Рајка "само седиш ту и чукаш, боље би ти било да радиш нешто паметније".

- Добро Рајка, а шта да радим?

- Иди, иди...иди негде

- Рајче моје, напољу је -10. Имаш све у кући. Од птице млеко, све ради... исправно је.

- Ма нервираш ме да седиш.

- Нервираш и ти мене што се нервираш...

Обожавам да причам са Рајчетом.

И тако размишљам, да сам у селу (ко што нисам) не би ме видела Рајче. Да ли би и тамо чукао овако до дубоко у ноћ на компјутеру? Да ли би било више миловања или силовања? Да ли би се угојио или омршавео?

Идеализујемо ми сувише тај не-градски живот. Сви виде само оне добре стране. Живот у природи, ситни повртарски послови и испијање кафе и ракије уз смедеревац.

Лепо звучи, ал је малко другачије у пракси.

Имао сам срећу да осетим све неблагодети сеоског живота и да будем срећан са овим што имам. Да ли сам срећан?

Ма ипак бих ја у село.

Ваљда.

Можда...